Арача

У јужним крајевима Угарске, данашње Војводине, у степским пустарама Баната, на 10 километара од леве стране реке Тисе, на средишњем делу тругла насеља Нови Бечеј – Беодра – Торда, код потокчића Винце, на једном помало издигнутом брежуљку, код сусрета линија

По сведочењу новобечејца Салаи Пала написао Вајда Јанош Мој деда ми је причао да је пустињска црква код Араче повезана са бечејском тврђавом. Један део тунела иде испод Тисе. Тунел је толико широк да два војника на коњу могу стати

Становнике Новог Бечеја и околних места је одувек занимало да ли је постојао тунел од пустињске цркве код Араче према Тиси, а исто такво велико занимање је било и према томе да ли је постојао излазни тунел од некадашње бечејске

По сведочењу старијих грађана Торде тунел који је повезивао пустињску цркву код Араче са бечејском тврђавом  имао један крак који је водио ка Торди. Део тог тунела је 1800. година служио торданским бећарима за скривање. По сведочењу Тот Гал Јожефа

Некада јако давно стигло је једно писмо из Татарске, донели га поштанским запрегама. Пешти Напло (Пештански дневник) га је објавио 12. септембра 1863. године, како не би потонуо у заборав. Овако гласи његов садржај: „ Ја Барат Јанош 120-то годишњак

По причи новобечејске Мак Салаи Илоне (1924) забележио Вајда Јанош Камену козу која је дуг низ година била код пустињске цркве 1940 године су разбили браћа из Араче Г.Лука и Г.Миле, надајући се злату у њеној унутрашњости. Да ли су

По причи старијег Тот Гал Јожефа из Торде (1867-1949) забележио Вајда Јанош Она камена коза код пустињске цркве није ни била од камена него од гвожђа. Када сам радио у атару код Араче и ја сам је видео. Била је

По причи новобечејске Мак Салаи Илоне (1924) забележио Вајда Јанош Камену козу која је дуг низ година била код пустињске цркве 1940 године су разбили браћа из Араче Г.Лука и Г.Миле, надајући се злату у њеној унутрашњости. Да ли су

„ Она камена коза о којој вам причам су пронашли у пустињској цркви код Араче. Сељаци су је користили као помоћно средство за дрљање земље. Везали би је за дрљачу и дрљали би земљу. Чак сам и седео на њој.

У Новом Бечеју се причало  да су сељаци једаред пронашли камену козу код пустињске цркве. Сељаци нису знали шта ће са њом па су је користили као тег приликом уравњивања земље. Ставили би је на дрљачу па би тако са