Author: legendarium_admin

У Војловици су биле три кафане.Две је држао Немац, а једну Словак. Једном се чика Бенђа Антика враћао из Иванова и успут се срео са једним старим познаником.  Стали су код једне кафане чији газда се звао Феро,  да попију

У немачко време покупише у селу Мађаре и Словаке те их одведоше на принудни рад. Између осталих и Чечка Лајоша одведоше на рад у Француску. Ставише га поред једног маторог Немца коме су оба сина била у рату. Био је

Секељи из Андрашфалве (насеље у Буковини) су били познати по томе да су били вешти у превозништву. Па су због тога веома волели коње. Када би их питали како се кретала породица рекли би, па знате на почетку смо били

Чика Мијанчи Емре је био велик, јак човек. Када је остарио, снага га је напустила, али апетит није. Једном се осећао лоше, па су га однели код лекара.Био је један приватан лекар,звао се Ерш. Он га прегледа, види има јако

Ембели Ђуркини су увек на време почели са вршидбом  жита и увек су на време завршили. Чика Михаљеви су увек касно кренули са скидањем па би стигла киша,па блато и све би се одужило, некад и до Божића. Једне године

Када је избио рат четрнаесте сакупили су људе и из нашега села. Један део су однели у Србију на Цер, а други део у Галицију. Када се рат завршио, вратише се они, преживели наравно, и наравно свако је са собом

Курко Ференц је ставио џак под мишку и отишао у Панчево. Тамо се четао горе-доле по улицама. Једном, види он у једном дворишту да слушкиња чисти ципеле. Биле су поређане испред врата, насред дворишта, било их је бар десет пари.

Балог Мишка је имао два сина. Један се звао Иштван, а други Балаж. Нису били неки велики, отишао је са њима да копа. Пустио их је испред себе, а он их је отпозади бодрио. Иштван је ишао напред, а Балаж