БАЧКИ ХРАСТ

Када су Секељи 1841. године напустили Буковину населили су се у Бачкој. Многи су оплакивали земљу коју су заволели, а још више је било оних који су се радовали томе да ће се коначно вратити у домовину, у  Мађарску.   –Нећемо

МАРИКА ПОЖИВИ ОД ЗАЈЕДНИЧКОГ

Било једном, већ у Скореновцу, да је за време великих немаштина и непрестаних пољопривредних радова родитељима понестало могућности да редовно нахране своју децу. Било је пуно глдних уста, а деца су била танка и неухрањена. Некада би их било као

ЧОВЕК ИЗ БАШТЕ

Човек из баште није био никакав зли дух, нити биће са онога света или нека непозната животиња грабљивица, него је то у Скореновцу било измишљено биће од стране старијих за потребе плашења мање деце која би крала воће по баштама.

ТРИ СЕКЕЉСКА НАСЕЉА У ДОЊЕМ ДЕЛУ ДУНАВА

Секеље из Буковине су 1883. године населиле тадашње власти на своја данашња огњишта: Хертелендифалва (данас Војловица), Секељкеве (данас Скореновац), Шандоређхаза (данас Иваново). Реформисти су се под руководством реформистичког свештеника Томка Кароља населили у Војловицу поред Панчева, док су се Секељи

ИСТОРИЈАТ СКОРЕНОВЦА

У списку насеља Пешти Фриђеша се насеље води под именом Скореновац у Кеве вармеђи. 1412. године краљ Жигмонд (Сигисмунд Луксембуршки) је насеље поклонио граду Кеве (српски Ковин) и већ 1428 године је постао краљевски град. Данашњи Скореновац се не може

СЕКЕЉСКА ТРИ КРАЉА

Промоћурност Секеља из Скореновца су опањквалаи и Секељи из Иванова. За Божић три Секеља из Скореновца по имену Гашпар, Мењхарт и Болдижар  (Гашпар, Мелкиор,Балтазар на српском – прим. преводиоца) су тражили неког газду по имену Банчов из Иванова јер је

СЛУЧАЈ СКОЧНЕ БУВЕ И ЖАБЕ КРАСТАЧЕ

Сиромаштво насељених Секеља у  кривину Доњег Дунава је често био предмет исмевања и омаловажавања код других народа који су ту живели. –Просјаци у ритама из Буковине! – говорили би им. А да су знали да сиромаштво не куца на кућном

СОМОВИ НА ПОЉУ КУКУРУЗА!

У оно време када су насељени Секељи живели у Ђурђеву и када су завршили насип код седме лагуне у кривини  Доњег Дунава који их је требао заштити од изливања реке на њихове оранице, народ се умирио. Међутим тек што су

КАКО ЈЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ОТРОВАО ТУРКЕ СА ГЛАВАМА АЖДАЈЕ

Деси се једном да су Турци хтели да убију краљевића Марка. Пошто нису могли да га победе, терали су га ка вештичијем бунару у којем је пребивала аждаја са седам глава. Он, тако јак и истрајан човек, да се боји