У немачко време покупише у селу Мађаре и Словаке те их одведоше на принудни рад. Између осталих и Чечка Лајоша одведоше на рад у Француску. Ставише га поред једног маторог Немца коме су оба сина била у рату. Био је већ био доста онемоћао, па једном тако каже Лајошу, ухвати коње у кола, стави горе плуг, идемо орати. Лајош их ухвати у кола све невољно, он је био бербер, није се ни разумео у коње а и мислио је да ако се још и прави мало блесав да ће га брже-боље отпустити из службе и послати кући. Када су стигли на земљу, скиде плуг са кола,па коње веже испред плуга уместо иза њега. Када је то Немац видео, ухватио се за главу и крену да кука како се њему дали такву будалу! На послетку се ипак помири са тим, рече Лајошу како треба да веже коње и поораше они ту земљу некако. Сутрадан каже њему Немац да подмаже кола. Лајош узе маст и намаза целе кочије, од руде преко страна до задњице кола. Када је то Немац видео, јако се наљутио јер су кола била скоро нова, а сада их је овај упропастио. Намаза их цела, сва су поцрнела од масти. Одмах је отишао до општине и пријавио Лајоша да саботира. Одмах су стигла два војника, ухватише Лајоша и одведоше га у општину, јер каква је то свињарија што је урадио? А тамо је Лајош молио за опрост, правдајући се да је он бербер и да никада у животу није мазао кола са машћу па не зна како треба да се ради. Дотле овако, дотле онако да га на крају нису стрељали, али је морао да одвуче дугачка кола до реке Томоша и да их опере. Није било друге, крене он са кочијом, али ни он није мислио да ће се тако уморити док стигне до реке и да ће му казна бити тако тешка. После када је опрао кола, одвуче их назад код онога Немца, кажу њему тамо да не мора више да остане тамо, него да иде у град у берберницу да тамо шиша и брије.
- Ет тако- рече – добро сам ово себи удесио, овако је још горе!
(Скупио Лечеи Антал)