За то како машта и дугорочно памћење може да остави на нас касније генерације што шта, је добар пример из Новог Бечеја где се за један део у атару веже сећање на некадашњег мађарског правдољубивог краља Маћаша (Матија Корвин). Када кренемо из Новог Бечеја на север према Беодри поред првог земљаног пута постоји једно језеро у којем стално има воде. Мештани мисле да је ту некада ишла Тиса, али да је након промене тока реке овде остало само ово језеро. Источни део језера називају Процеп јер изгледа као да се обала која се граничи са језером овде поцепала. На западном делу језера су равна поља. Дакле источни крај је висок, док је западни део језера раван. За ову узвисину се везује прича која је остала у памћењу мештана Мађара, а причали су је још и крајем прошлог столећа. По легенди ту су Турци закопали сребрни ковчег краља Маћаша којег су ископали из гроба у Будиму и бродом га довде допремили. То због чега га ни после смрти нису оставили на миру објашњавали су тиме да су га Турци мрзели, али и бојали су га се јер је његов отац Јанош Хуњади (Сибињанин Јанко) убио много турских јунака и нанео им је велике поразе, те да нису ништа боље прошли ни за време његове владавине, јер Мађарску никако нису могли да освоје. Пошто му нису могли ништа за живота, због тога су доста после његове смрти, пошто су освојили Будим и добар део Мађарске из освете ископали његов ковчег, донели га до Новог Бечеја и ту га тајно сахранили како би био што даље од главног града. За то како је брод са његовим ковчегом стигла до Новог Бечеја и успут прешла из Дунава у Тису такође имају објашњење. За време турске владавине две велике реке Јужне Мађарске су у великим луковима секли равницу према југу да би се код Титела спојиле и ишле према Гвозденој капији. И у Бачкој и у Банату су тада биле велике баре, канали, језера у плавном подручју између ових река које су се често за време кишног раздобља спајали и тако постали пловни. У једној таквој кишној години се код Новог Бечеја појавила турска галија и пристала уз обалу језера. Тада су тамо сахранили сребрни ковчег краља Маћаша који су донели са собом из Будима. Отада свој вечни сан тамо сања велики мађарски краљ. Отада је већ одавно крај турској владавини у Банату, иако се мора рећи да је код Темишвара доста дуже висила султанова застава са коњским репом него у другим крајевима Мађарске. Други гроб краља Маћаша је остао и у памћењу локалних Срба. Интересантно је да Срби тај део језера који Мађари зову Процеп називају Матејским бродом по турској галији која је ту пристала са сребрним ковчегом. Околину високог дела језера, где је некада било насеље а сада је пашњак зову Матејом , што су мађарски приповедачи разумели као Маћаш када су читаву причу испричали још на крају прошлог века једној локалној учитељици.