СЕНЋАНСКА КАМЕНА КОЗА

Једном се један човек за Ускрс попео на таван по шунку. Како је стигао горе погледао је кроз рупу на тавану према пољу. Задовољно је посматрао како се лепо зелени посејано жито. Док је тако гледао, одједном је приметио жути пламен у пољу како излази из земље. Би је при памети, а и знао је шта треба да уради. Десни палац је притиснуо на струк, а левом руком се отпозади ухавио за косу. Коса му је тамо поседела, али три златника су искочила из земље, па је још тог дана отишао по врача. Тај му рече да се ради о пуно пара. Почели су да га ископавају, али их је комшија опазио па је змија однела паре одатле. Све је стало. Најесен када су почели орање за кукуруз, тек један плуг избаци један велики камен. Изгледао је баш као коза. Ни човек, ни комшија нису знали за чега је па су га при дрљању користили као тег. Тако је коришћен дуго, све док нису стигли Турци који су одмах знали о чему је реч и да је злато у њему. Разбише га и однесоше новац. Али има ту у сенћанском атару још блага. Једном су већ и у атару Богараша нашли пун кондир злата. Још увек му је тамо место где су га ископали, јер ко га затрпа тај ће умрети. Могло би се ту још наћи блага, али само тако да за дочек Нове године изађе у атар и види када се чисти. Злато се чисти жутим, а сребро белим пламеном.