Од деде сам чуо да је Рожа Шандор био овде са два бећара. Дошли су на кочијама са гвозденим точком и одсели су тамо где сада Косо Миша живи. Утерали су у двориште, али им је већ неко јавио да је у селу осам пандура. Још нису стигли ни коње да испрегну кад ето ти оних осам пандура и викнуше у двориште да се предају. На то им Рожа Шандор викну што нисте дошли овако осморо када смо били у Сегедину па би смо вас већ средили. Тада је почела пуцњава. Један бећар је остао на кочијама, док је други добио метак у стомак, па је извео коња на улицу и поставио га испред себе па га је тако водио и преко седла пуцао на пандуре. Једног је и убио, али је тада други пандур убио коња. Но, бећар се ни тада није уплашио него је ускочио у ону кућу где сада Чех Полди станује. Не сећам се више како се звала старица која је тада тамо живела, али знам да је тада извукао кесу златника и дао јој, јер му ионако више за живота неће требати. Па је после из кухиње ушао у собу и умотао се у велику шубу (пастирски капут) и завукао се под кревет. Пандури су знали у коју кућу је ушао па су се прикрали до прозорчића са стране, знате некада их је било на кућама. Но, па кажем почели су да пуцају кроз прозорчиће. А бећар је извадио револвер и он је убио неколико од њих. Када му је нестало метака, пандури су дотле пуцали унутра док нису мислили да је бећар засигурно мртав. Тада су ушли у собу, ухватили крај шубе, извукли га испод кревета и одмотали га. Па, тада се из њега одмотао још један пиштољ. Тада је бећар рекао да сам знао да је ово ту самном, још данас би сте отишли у рај. Док су они пуцали Рожа Шандор се спустио у дно башти. Тамо је некада био ђавођи конац (веома оштра и бодљикава биљка, као конац танка,расла је веома брзо и тешко је било искоренути). Чекајте само, није тако. Тамо је неки други бећар отишао. Ружа Шандор је скочио на коња и побегао је из села, никада га више нису видели. Да је све то истина сведоче она два гвоздена крста на гробљу. Тамо су сахрањени пандури. А два бећара су били синови јавног бележника из Сегедина. Они су сахрањени у јарку код гробља.
Кинчеш Јанош (Јерменовци).