У околини Фекетића живео је један чувени бећар, Рожа Шандор. И само име му – бећар- је значило да живи од лоповлука. Рожа Шандор је имао једну банду. Он је говорио осталим бећарима куда да иду по плен. Сваком бећару је одредио други правац. За време ноћи би сео на коња и обишао би салаше. Одакле је шта могао, то би и узео. Једне зимске ноћи је узео свој пиштољ и сео на свог коња. Кренуо је до једног салаша који је био непознат још и њему. На жалост, овај салаш је био доста сиромашан. Није нашао никакав плен који би му био привлачан. Опрезно се приближио тавану. И имао је шта да види! Прво је висила једна мешина за воду, а после ње су висиле велике шунке. На једно раме је пребацио шунку, а на друго мешину воде. У том моменту чуо је шкрипу врата па је брзо побгао на кров, а одатле је скочио на коња са шунком и мешином. Газда га је приметио, али је већ било касно јер је Рожа Шандор већ утекао у трен ока. Ову причу сам чула од своје баке. Вајда Анамарија (Фекетић)
Прича о једном чувеном бећару