ПОРЕКЛО ИМЕНА ЈАЗОВО

Пре сенћанске битке војници принца Еугена су чекали на бачкој обали. Межу њима и хусари којима је принц издао наређење да на сваког коња ставе обрнуте потковице. Хусари би скинули са копита својих коња, а поткивач би их поново ставио, само обрнуто. Када се све завршило, хусари су на коњима кренули доле од Трешњевца ка Батки, како би са овим лукавством завели Турке. Лукавство је било успешно: када су Турци започели прелаз са банатске на бачку страну, они који су још стигли да пређу су установили на основу трагова да су се Мађари уплашили од њих, те да су побегли на север према Сегедину. А заправо Мађари су стојали у приправности код Батке. Како је свануло Турци су кренули са грађењем кожног моста. Еугенов артиљерац који је видео само на једно око га је успешно погодио из другог пута. Међутим пре тога су још током ноћи турске кочије са храном и осталим потрепштинама прешле у Бачку, као и један део Турака то јест они којима је то успело до момента топовског разарања. Са овим снагама су се упустили у бој принчеви пешадинци и хусари, али су једва могли са њима јер су са друге стране турски заповедници викали и бодрили их, те терали осталу војску на прелазак јер су мислили да је мост само делимично оштећен код обале, па ће оно мало  колико им треба до друге обале реке већ прећи некако, макар и пливајући. Али Турци нису знали да је баш тамо јака водена струја, те су се војници редом подавили. Шта више, цео дан су их терали на прелазак, мислећи да битка још траје. А ситуација је у ствари била таква да су Мађари победили, чак су хусари препливали на банатску страну и тамо напали турске снаге. И тамо су их победили. Главни ратни штаб Турака је био у једном оближњем банатском селу, ге је био и сам паша. Чекао је вести о исходу битке. Када је чуо да су битку изгубили, почео је у кукумавчење и јадиковке. Пошто му је и жена која се звала Зова била на другој страни Тисе, паша је закукао: – Јао, Зова изгубили смо рат! Пошто су пашине речи доспеле у уши локалних Мађара, они су од тог момента то село назвали Јазово. По предању све оно што је преко ноћи прешло на другу страну Тисе  у Бачку, храна, пиће, драгоцености, одећа, обућа, оружје, харем – јер су Турци били толико сигурни ус своју победу – све је то постало принчев  ратни плен.   А потомци тих заробљених жена ће касније постати сенћанске супруге.