
У 13. веку Итебеј ( сада Мађарски Итебеј или Нови Итебеј) су као неко острво окруживале велике воде. Границе мочварне воде су биле: Ченеј, Жомбоља, Чуја, Банатски Двор, Житиште, Међа, Иванда, Дињаш, који су ограничавале двеста хиљада хектара водног подручја. Из тог времена је ова прича која и данас живи у причи мештана. Пут према Чуји који је делимично био под водом имао је једну дубоку кривину. Један трговац који није био одатле и није познавао путе је возио туда са товаром димљене сланине и упао је на том месту у мочвару и утопио се. Пошто је био врео и сунчан дан сунце је отопили сланину и њена маст је испливала на пвршину воде. Због тога се ово место у Итабеју још и данас зове Масна бара.
Мађарски Итабеј