Би једном један момак који се удварао једној девојци. Када је било нешто после поноћи кренуо је кући. Пут га је носио према долини, пошто је тамо становао. На једном месту је морао да пређе преко воде. Стигао је до воде, али пратио га је један точак од колица, због којег се тресао од страха. Имао је код себе једну дрвену полугу за подизање предмета, мислио је да га прати нека залутала душа која жели да нађе пут до куће, те да га прати у облику точка. Када је стигао до моста, замахнуо је са том полугом и развукао је са њом преко точка, а точак је од тог ударца пао у воду. Момак је тако чуо да се нешто праћака у води и још више се уплашио. Тада се зачуо један глас: – Сачекај само! Самном је готово, али ће сутра и са тобом бити свршено! Па, добро. Момак је отишао кући сав снужден. Тај догађај га је јако дирао, би је сав тужан. Пита га мајка: -Шта ти је сине, шта је са тобом? Видим да ти нешто не да мира, јако си тужан. –Не знам мајко, синоћ сам јако лоше прошао – одговорио јој је момак и све јој исприча у детаље. Била је нека стара жена у трећем, четвртом комшилуку. – Иди, испричај све то старој тетка Пани, не станује далеко, само иди и испричај! – рече му мати. Послуша момак мајку, оде до старице и све јој исприча.
– Слушај ти момче, није то била прича нити си ти то сањао, то се стварно десило. – Јесте, истина је. Десило се синоћ самном и од тада бринем јер је рекла да ћу платити још данас, награбусићу још данас.
– Знаш шта сине, рећи ћу ти ја нешто. То у селу је била једна старица. Она је хтела да те прати, да те стави на искушење, а ти си је тако ударио да је на месту остала мртва. Али ако ми ти купиш један пар црвених папуча, неће ти фалити ни длака са главе.
- Радо ћу то учинити – рече момак -, само да ми стварно не буде ништа, јако ме брине то од синоћ.
- Када овој старици буду копали гроб, изаћи ћеш на гробље. Када буду извадили први ашов земље, нека ти га ставе под једну ногу, а други ашов земље под другу ногу. А после ћеш сво време стајати тамо, као неки стражар, све док је не схране. Јер ће она тебе свугде тражити, само се не нада томе да си тамо на громилици земље код њеног гроба, на првој земљи коју су извадили, на првом ашову земље.
Када су старицу носили на сахрану и када је на цео сандук пала земља, зачуо се један глас: – Добро си прошао, никоговићу један. Ја јесам паметна, али онај ко је тебе подучио је још паметнији. Иначе би већ био мртав.
Чантавир