Једном, када је зима већ била при крају, три војна официра са великим чиновима су кренули преко већ доста танког леда у Славонију. Некако су стигли до средине реке, али су ту сво троје пропали кроз лед. Више их је стајало на обали Дунава, али нису смели да помогну јер су сматрали да би то било искушавање Бога, игра са животима. Гомбош Иштван се издвојио од њих и кренуо је у пружање помоћи. Обукао је најлепше одело, обукао се скроз свечано, те спреман на живот и смрт са две даске на рамену кренуо у спашавање. Када је стигао до њих, спојио је две даске, једну на крај друге и тако избавио сва три официра. Но, ни они нисун остали дужни. Питали су га, шта желиш? То су им биле прве речи када су се вратили на суво. Гомбош Иштван није тражио новац – имао га је већ – него је затражио да се ово место назове по њему. Официри су писали цару, а он је то и одобрио. Гомбош.