У Војловици су биле три кафане.Две је држао Немац, а једну Словак. Једном се чика Бенђа Антика враћао из Иванова и успут се срео са једним старим познаником. Стали су код једне кафане чији газда се звао Феро, да попију по које вино и да се испричају јер се дуго нису видели. Чика Антика га је посадио за сто и отишао код крчмара да тражи бокал вина, јесте да нема сада новца код њега, али ће му новац сутра послати по кочијашу. Феро не рече ништа, него им изнесе бокал вина и две чаше, стави на сто, па потом скиде шешир са главе Антики. Пита га Антика: – Шта хоћеш са мојим шеширом?
-Ништа рече Феро, -само ћу га задржати овде као залог док ми не донесете дуг. Ху, на то скочи чика Антика и лупи шаком о сто. –Каква је то свињарија, до сада никоме није остао дужан, а сада ће му због бокала вина узети шешир? Каква је то срамота, зар Бенђи Антика да иде кући гологлав? Да га сви питају где му је шешир?
-Свеједно –рече Феро –шешир остаје овде док не донесете дуг. На то се још више разљути чика Анти и повика кочијаша, позва га унутра и рече му: – Јошка, иди кући и уђи у хол, на другој греди је окачено једно црно одело , то ћеш одатле скинути и донети ми га овде. Али да шибаш коње до куће.
Оде кочијаш, па се после мало времена врати, донесе одело и стави га пред чика Антику на сто. Када је то одело одвезао чика Антика, било је шта да се види. У њему је било толико новца да је могао да купи Фероа са кафаном заједно. Исплатио му је бокал вина, али га нису попили него су се покупили и отишли. Сутрадан је обишао село и унајмио је свакога ко је хтео да вози, да му доносе цигле из циглане и кренуо је да зида кафану да би и Мађари имали своју кафану, да не требају ићи код Немца да пију.
(Скупио Лечеи Антал)