ЗА ТО ЈЕ И ЈЕДАН КОЊ ДОВОЉАН

На пљуваоници потиске општине стоје људи по групицама. Разговарају, договарају како свет тече. Тамо пролази општински једнопрег, право преко пијаце, носи на седалу општинског порезника који се прави важан и проценитеља. Иду ван града да плаше сељаке на салашима. Лаку кочију вуче један коњ. – Па где ти је шарац куме? – добаци кочијашу један познаник. На то један од тамо стојећих земљорадника заједљиво примети: – Ма терајте их доврага! За то што знају ове две мастиљаре довољан је и један коњ!