ДВОЈЕ ЂУРИКА КОЉУ СВИЊУ

Ембели Ђуркини су увек на време почели са вршидбом  жита и увек су на време завршили. Чика Михаљеви су увек касно кренули са скидањем па би стигла киша,па блато и све би се одужило, некад и до Божића. Једне године није било шта да се стави у торбицу, а време је било лепо, па нису хтели да потроше време  на клање свиња, па каже чика Михаљ отићи ћу код брата Ембели Ђурике да га замолим да помогне око свињокоља, јер његов син Ђурика није ишао у вршидбу жита јер су га болела леђа. Оде чика Михаљ и каже Емебели Ђурики: – Брате, добро би било да помогнеш мом Ђурики да закоље ону свињу јер га болу леђа па сам не може. Ви сте већ завршили скидање!

• Добро, чика Михаљ! – рече Ђурика. Оде он код њих. Чика Михаљ је остале попаковао на запрегу и кренуше на земљу, изађоше кроз капију. Нађ Ђурика, син чика Михаља, затвори капију држећи се за леђа. Каже други Ђурика, Ембели Ђурика: -Добро је Ђурка –каже му- не види те више стари, не треба толико да те боли.- Не, – рече Нађ Ђурика- али боли!  -Верујем ти ја да те боли, али ти отац више не види, па не мора толико да те боли. Хајде некако да закољемо ту свињу. Са тим и затворише велику капију.
• Где је та свиња? – рече чика Ђурика, Ембели Ђурика. –Чекај!  – каже Нађ Ђурка- има… има вина, изнећу га! Узе један бокал, сиђе у подрум и изнесе један бокал вина. Попише га. – Добро је, `ајмо, закољимо ту свињу. –Чекај! Донећу још један бокал вина. Донесе он још један бокал вина, попише и то. Одоше до свињца, извукоше је и заклаше. – `Ајд сад донеси сламе! –Чекај! –рече овај-донећу још вина. Узе бокал и један лонац. –Нећу се је ту шећкати са једним бокалом сваки час! – рече и донесе пун лонац вина. Дотле су сипали вино из лонца у бокал да су сво вино попили. -`Ајде донеси сламу да некако опрљимо свињу! Па, опрљише они то некако…. Није то била нека велика свиња… и док је Ембели Ђурика прљио, дотле је онај други Ђурика донео још један лонац вина, па су поново пијуцкали. Но, некако су и опрали свињу, па су је онако положену на врата, са вратима заједно подигли и однели под стреху. У међувремену Ђурика је донео још један лонац вина, па су опет пили. Некако су још успели да изваде црева из свиње, али су за то време попили још и тај лонац вина, па су се толико напили да се један стропоштао на земљу са једне, а други са друге стране свиње, где су и заспали. Увече, када су се чика Михаљеви вратили са њиве, хтели су да уђу под стреху. Отвара врата кад види да је распорена свиња на поду а поред ње на једној страни његов син Ђурика, а са друге стране његов млађи брат Ембели Ђурика, спавају пијани. Видевши то рече: – Хвала Богу, само када су је увукли овде, под стреху, па је нису тазвукли керови!  На то се Ембели Ђурика пробуди и осрамоћен устаде и без речи изађе отуд и отиде кући.

(Сакупио Лечеи Антал)