БЕЉЕ (ХРВАТСКА)

„ОР`О ЈЕ ОВДЕ И ТУРЧИН И ТАТАР, ал` је граница ипак ту остала“ – гласи једна стара изрека. Јер су по одласку Татара испред Турака морали да се сакрију у тршчанике, макар како да су пробали да им затворе путеве. Код Беља, поред Чингилинги чарде, како пут од Осијека иде ка Копачу , могу се видети стубови старог моста. Тај мост је запалио Никола  Зрињски како Турци не би могли да пређу преко Драве. Ипак другим путем успели су да уђу у Корођ. Народ није смео да изађе из тршчаника, нестало је хране. Лети су јели нове изданке трске. Једна жена је имала петоро деце. Није било хлеба, сишли су на Валко где је жена загазила у мочварно растиње и дала им шаш да сисају. Турци су их приметили и све убили.