Балог Мишка је имао два сина. Један се звао Иштван, а други Балаж. Нису били неки велики, отишао је са њима да копа. Пустио их је испред себе, а он их је отпозади бодрио. Иштван је ишао напред, а Балаж за њим. Јако је бодрио Иштвана да: – Сеци Иштван! Сеци Балаж, не дај се! Када би их пристигао, говорио би им: – Сеците јер ћу вас уситнити са овом мотиком, ако вас стигнем. – Па бих опет бодрио: – Сеци Иштван! Не дај се Балаж! Сеци јер ћу ти пету одмах отсећи са овом мотиком! Па, овако је ишло ујутру. Викао би чика Мишка да ће их посећи на парампарчад са том мотиком.Касније би утихнули.
Чика Јанош, Ембели Јанош и тетка Марика су копали поред њих, у суседној парцели. Чули су они како чика Мишка виче, али се нису обазирали на вику. Него, када је викање утихнуло, каже тетка Марика: -Каква тишина у суседству !? На то рече чика Јанош: – Сигурно сахрањују!
(Сакупио Лечеи Антал)