По сведочењу новобечејца Салаи Пала написао Вајда Јанош
Мој деда ми је причао да је пустињска црква код Араче повезана са бечејском тврђавом. Један део тунела иде испод Тисе. Тунел је толико широк да два војника на коњу могу стати један поред другог. 18. септембра 1551. године када су Турци узели под опсаду пустињску цркву код Араче која је била ојачана и претворена у утврђење, браниоци су видевши ту огромну војну надмоћ, одмах после првог испаљеног топовског ђулета, побегли кроз овај тунел, спашавајући своје животе. Када су Турци ушли у пустињску цркву и затекли је празну, били су веома зачуђени како тамо није било никога, ни трага ни гласа од бранилаца. Све су преврнули и претражили, али улаз у тунел нису успели да пронађу јер је тако добро био сакривен. Касније су улаз у овај тунел бећари користили за скривање. Тада већ тунел није био проходан целом дужином јер је део испод Тисе код бечејске тврђаве био урушен. У њега се могло ући једино кроз тајни улаз код пустињске цркве у Арачи. Када би пандури повијали бећаре, они би нестали у пустињи са све коњима, као да ихе је земља прогутала.