У Новом Бечеју се причало да су сељаци једаред пронашли камену козу код пустињске цркве. Сељаци нису знали шта ће са њом па су је користили као тег приликом уравњивања земље. Ставили би је на дрљачу па би тако са њом изједначавали изорану земљу. Чак сам и ја седео на њој. Камена коза је изгледала исто као редовна коза, само што је била од камена и имала је одломљени реп. Једном, сељаци нису могли нигде да је нађу иако су обишли цео атар код Араче. А таман им је требала после орања као тег за дрљање земље. Касније се могло чути да је туда наишао један турски војник који ју је нашао,подигао и однео у цркву. Причали су они који су знали, да је турски војник након што ју је однео у цркву и спустио је на земљу на свој раширени плашт, ухватио за сломљени реп и почео да га одврће. Када га је одврнуо, у њој је нашао пуно злата. Након тога је камену козу изломио у парампарчад. Нестанак камене козе су наводно чули од једне вештице.
КАМЕНА КОЗА ИЗ АРАЧЕ