Када су Секељи 1841. године напустили Буковину населили су се у Бачкој. Многи су оплакивали земљу коју су заволели, а још више је било оних који су се радовали томе да ће се коначно вратити у домовину, у Мађарску. –Нећемо остати у страној земљи! – узвикивали би од радости јер су мислили да ће живот тамо где иду бити мед и млеко. Тако некако су прошли и ови прости код који муж није хтео да иде а жена је хтела, па се дотле расправљала са њим док се једног дана нису покупили и потписали се на подугачак списак исељеника. Оне из Хадикфалве су највећим делом населили у Јужну Бачку у близину Новог Сада и Темерина у појас између Сирига и Темерина. Била је тамо једна Хадикфелдје (данас Колонија или Старо Ђурђево) где су добили земље и што шта да би се некако прихватили на ту земљу, могли су да започну свој нови живот овде. Али живот у Бачкој је у великој мери одударао од онога у Буковини. Ту је била другачија клима, земља је била другачијег квалитета, пољопривредни обичаји су били другачији, па су се доста мучили. Зими се није могло ни дрва насећи за грејање јер није било шума. Након јесење бербе кукуруза ишли су на њиве да би сакупили осушени корен и патрљак стабљике кукуруза коју су стављали у кошаре па су то носили кући, са тиме су се мучили….. Једном пуче филм Секељу и поче псовати, онако редовно. Када је стигао до уџерице у коју су могли да се уселе сав љут је зашорио кошару у ћошак: -Јебига жено, није ти била добра буква из Буковине? Ето ти сада бачки храст!
(Забележио је етнограф Адам Јожеф 1980. године по причи Биро Јожефа)