Човек из баште није био никакав зли дух, нити биће са онога света или нека непозната животиња грабљивица, него је то у Скореновцу било измишљено биће од стране старијих за потребе плашења мање деце која би крала воће по баштама. Деца у селу би већ од малих ногу доста брзо научила да се окупљају у велике групе, да лутају по улицама села где су се играли, правили разне смицалице и крали воће по баштама. Обичај им је био да рани род оштете. Не зна се да ли због глади, недостатка витамина или нестрпљења због дугог сазревања воћа. Деца се још нису бринула због тога какву ће штету нанети самоодрживим домаћинствима скидањем зеленог воћа, чупањем или ломљењем грана. А том наношењи штете се никако није могло стати у крај, нити превентивно деловати. Ни судија, ни учитељи, ни свештеници својим проповедима, укорима, опоменама нису успели да спрече овакво понашање. Чим би стигло пролеће, они би кренули, а деде и баке, родитељи, а ни остали чланови породице нису могли ништа да учине да их спрече, макар колико кумили, молили, претили. Везивање паса код улазних врата у башту (који се нису уопште мицали, а камоли оглашавали на познате гласове деце) , стављање звона, прапорака на ограду башти, све је то био само узалудан покушај спречавања дечијих банди у жетви доступних плодова. Видевши нанету штету, досети се један човек да се обуче у чобана, те да их сачека и добро уплаши. Имао је свакакве воћке, а на њима полузреле киселе јабуке, шљиве итд. Када је проценио да је дошло време за посету дечијих банди, обукао се у чобанско одело, па се сакрио и спремио на заплашивање. Са тавана је донео припремљено чобанско одело ( велику длакаву кабаницу) и ставио је у крај баште. Наизглед је нешто радио око животиња, али када је видео да се деца спремају да уђу у башту, одмах је обукао припремљено одело. Сачекао је да деца уђу у башту, попну се на шљиву и започну чињење штете. Када су деца напунила своје џепове шљивама и кренуле доле са дрвета изненада су зачули неку вику и дреку, неартикулисано мумлање, као код неког дивљег човека. Пси у суседству су се толико уплашили од ових звукова да су од страха почели са завијањем!