ИСТОРИЈАТ СКОРЕНОВЦА

У списку насеља Пешти Фриђеша се насеље води под именом Скореновац у Кеве вармеђи. 1412. године краљ Жигмонд (Сигисмунд Луксембуршки) је насеље поклонио граду Кеве (српски Ковин) и већ 1428 године је постао краљевски град. Данашњи Скореновац се не може идентификовати са тим насељем јер су насељеници, католички Секељи стигли на место некадашње војничке страже, на левој обали Дунава које се звало Ђурђево. То је било веома старо насеље које је опустело након пада Смедерева. Управа Војне крајине га је поново населило 1865. године Мађарима, Бугарима, Немцима. Први становници су потицали из некадашњих палоцких насеља ( назив за Мађаре који живе у горњем делу данашње Мађарске и данашње Словачке) и из насеља из околине Сегедина као што су Ујфалу, Ирмењхаза,Шандоређхаза. Поред Мађара стигли су и Бугари из Бешњоа и Рогенсдорфа. 1870. године село је однела поплава. Тада су се многи одселили а на упражњене парцеле су населили Секеље из Буковине ради грађења насипа. У лето 1883 године стигло је 650 породица у Ђурђево из Андрашфалве, Фогадјиштена и Јожеф-фалве. Рад нових насељеника је исто тако пропао. 1884. године поново је дошло до велике поплаве, изливања Дунава па су становнике Ђурђева преселили на сигурније подручје, на узвишење код три границе близу Ковина  и Плочица. Куће су им премештене на сигурније подручје, али земља им је остала на старом месту. У овом новом насељу којег су осмислили инжињери урбанисти, заједнички живот су започели Мађари Палоци, Мађари из околине Сегедина, Мађари тј. Секељи из Буковине и досељени Бугари. По обичајима тога времена планиране су широке улице, а у центру села је чанадски бискуп  Бонас Шандор 1889. године подигао лепу, велику цркву посвећену Светом Иштвану (Стефану). Највећа прослава у селу или ти буч у селу је 20-и август. Код Процепа (Szakadó) где је некада Дунав пробио брану, се организују велике прославе, чак и за време комунизма. За градњу кућа нових насељеника – од којих неке и данас стоје- грађевински материјал је обезбедила државна ризница. По локалном предању куће су саграђене у заједничкој моби мештана. Испред кућа од набоја са отвореним димњаком, кровом од црепа и соба-кухиња  уређења, саграђене су простране надстрешнице. Скореновачки Бугари су се током столећа помађарили, али још дан-данас воде рачуна ко је каквог порекла. Бугари и палоци су били имућније газде, у свадбеним обичајима и календарским празницима се нису прилагођавали Секељима. Досељеници из Буковине су настојали да се што пре утопе у нову средину.У двадесетим годинама већ нису носили своје народне ношње. Шивене, бојене ношње жене им већ нису правиле. За то једноставно нису имале времена јер су мушкарци подузимали послове далеко од куће па су током године морале обављати и мушке послове. Дијалекат, обичаје, празнике, народне песме чувају и цене.