Сиромаштво насељених Секеља у кривину Доњег Дунава је често био предмет исмевања и омаловажавања код других народа који су ту живели. –Просјаци у ритама из Буковине! – говорили би им. А да су знали да сиромаштво не куца на кућном прагу, него га само прекорачи ….. Причају тако да су у првом насељу у Ђурћеву живели у подземним земуницама, где су заједно боравили сиромаштво и благослов рађања. Било је пуно деце, још више вашака и мало намештаја. Једна прича говори о томе да су из тих земуница током обилних падавина искакали из земље као скочне буве…..
Била је и друга прича са жабама крастачама. У многим земуницама старији су спавали на земљаном поду који је био покривеним плетеним покровом, док су млађа деца спавала на некој клупици. Лети би због великих врућина оставили све отворено па би постали плен комарцима. Тада су се жабе крастаче јако размножавале и биле су доста безобразне, па се тако једном десило да се један домаћин који је лети спавао близу раширених врата земунице са отвореним устима пробудио на то да му је једна велика жаба крастача ускочила у уста…… После тога, свако вече би везао џак на главу.