По сведочењу старијих грађана Торде тунел који је повезивао пустињску цркву код Араче са бечејском тврђавом имао један крак који је водио ка Торди. Део тог тунела је 1800. година служио торданским бећарима за скривање.
По сведочењу Тот Гал Јожефа када су 1906. године бушили бунар код Б. Каталин у улици Шушањ, радници су наишли на један тунел. На тунелу је било три метра земље, висине 1,5 метара, ширине 70 цм, а грађен је са куполом. Бунар постоји и дан данас само што није више у употреби више од 50 година па се временом урушио.
По сведочењу Чикош Вероне Агнеш када су 1918. године градили породичну кућу у улици Бориса Кидрича 39., радници су приликом копања темеља наишли на отвор који је изгледао као тунел на којем је било 2,5 метара земље. По градњи је био куполастог облика, склопљен од цигала, висине 2,5 метара, ширине око 2 метра. У застрашујући црни отвор нико није смео да се спусти, а камоли да уђе. Следећи дан су га радници зазидали, а потм саградили кућу на њега.
По сведочењу Кочиш Јаноша власника куће у улици Бориса Кидрича 43., првобитни власник С.Јожеф је вршио поправке на кући и том приликом је при копању једног потпорног зида наишао на једну куполу која је била сложена од цигаља, са гвозденим вратима. На куполи је била земља дебљине 80-90 цм. Гвоздена врата су била висока 2 метра и 1,5 метара широка. Нису их отворили, па ко зна за коју потребу су их градили. Кочиш Јанош је још и то испричао да увек када већи камион прође на главном путу испред куће, земља у кући увек задрхти. Све док историчари и археолози не истраже ове остатке, питања која их окружују остаће неодговорена.