„ Она камена коза о којој вам причам су пронашли у пустињској цркви код Араче. Сељаци су је користили као помоћно средство за дрљање земље. Везали би је за дрљачу и дрљали би земљу. Чак сам и седео на њој. Камена коза је изгледала као редовна, само што је била од камена и имала је сломљен реп. Једног дана нигде нису могли да је нађу иако су обишли цео атар око Араче. Недуго потом сам чуо вест о њој онако са пола увета, да ју је неки турски коњаник подигао и однео у пустињску цркву. Тамо је раширио свој капут на земљу, те је одврнуо патрљак козијег репа. Из козе је извадио злато, а козу је разбио на ситне комадиће…“ Мађар со, 8.10.1938. године
ПРИЧА О КАМЕНОЈ КОЗИ ПО ЗАПИСУ ЈУНГ КАРОЉА